Le fabuleux destin d'Amélie Poulain

04 Apr, 2011

Moi je ne veux pour rien

Je veux — Autor ameliepoulain @ 14:10

Mogu napisati milion reči. Lepih, ružnih, teških, očajnih. Mogu pisati bez prestanka i opet ne bih uspela da napišem kako se osećam. Ne postoje reči koje mogu da prikažu osećanja. Ona se osećaju, a rečima se mogu samo približiti.

I, kako se onda ja to osećam? Usamljeno? Jadno? Patetično. Bolno. Izgubljeno! Bezizlazno!

Znate onaj osećaj kada je čak i činjenica da dišete pogrešna. Kada je sve strano. I bolno

Ne boli sve istom jačinom. Ponekad je tako slab da bol bude i neprimetan. Ponekad peče kao otvorena rana na koju ste sipali so.

Dugo me nešto nije bolelo. Dosta vremena je prošlo od kad sam osetila nešto pravo.

Sada je sve čudno, tuđe i pogrešno.

Ne drži me više mesto. Idem, lutam, sve nadajući se da ću naći nešto što ne boli.

Malo šta može da okupira moju pažnju. Čak i kad se najviše trudim, ubrzo bol postane nepodnošljiv i pobegnem.

Jedina stvar koja me drži sa ove strane granice ludila je nada.

Činjenica da ću jednog dana, negde naći nešto što će boleti manje. Ili neće boleti uopšte. Nešto što će me zadržati. Nešto čemu ću se vratiti ako odem.

Nada je sve što trenutno imam.

Ubijem li nju - ubila sam sebe.


 

 


Komentari

  1. Drzi se ti za svoju nadu,i veruj u nju videces kako je lepsi zivot,svaka tuga i sivilo jednom prodje...
    Veruj mi na rec,nekada sam i ja mislila da izlaza nema,i prepustila se.Srecom nisam prestala da verujem i da se borim.Korak po korak.

    Autor unajedina — 04 Apr 2011, 14:18

  2. @unajedina: Držim se i ne puštam. Prosto ne znam kako bih drugačije da to nemam. Prestala bih da lutam jer ne bih imala čemu da idem. Korak po korak i samo napred. Pa šta bude. Pozdrav

    Autor ameliepoulain — 04 Apr 2011, 14:35

  3. Put od hiljadu milja pocinje jednim korakom.

    Autor unajedina — 04 Apr 2011, 15:18

  4. @una: Baš tako... :)

    Autor ameliepoulain — 04 Apr 2011, 15:30

  5. Nada nikad ne umire, bez nje bi bili izgubljeni. Bez nade ne bi ni nas bilo. U svojoj škrtoj raspodeli Tvorac je ipak dobro znao šta mora svima da dodeli na dar. Veliki pozdrav.

    Autor roksana — 04 Apr 2011, 17:54

  6. Mislim da si starija od mene i da ne treba da stanem u red iza svih onih koji će ti ponoviti da sve jednom prođe i da ćeš se možda ovome slatko smejati za koju godinu.

    Autor tuzna — 04 Apr 2011, 18:31

  7. Nada je nekako tu uvek. A bice,nadam se,jos stosta pored nje,da ne bude usamljena.

    Autor tamonekalujka — 04 Apr 2011, 19:54

  8. poznat osećaj - pogrešno mesto, pogrešno vreme, pogrešna Ja... a onda skromni cvetić nade nikne i podseti te - i to će proći...
    Prijatno!

    Autor domacica — 04 Apr 2011, 20:08

  9. Bol je uvek prisutan bez obzira na nadu. Ako se nada i ostvari, ostaje bar ono malo peckanje od ranije, Ali to je covekova sustina, da pecka...Ne postoji zivot bez bola, dakle, savrsen je ako malo pecka. Da nema peckanja ne bi bilo ni nas. UUU al' sam napisao?

    Autor spider — 05 Apr 2011, 01:02

  10. @roksana: Slažem se sa tobom. Samo mislim da nada ponekad može baš da izbledi, i da onda budemo izgubljeni skroz... Tu je ali toliko je tanka da je ne osećamo. U tim trenucima nam treba pojačanje.
    Pozdrav

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 16:57

  11. @tužna: Postoje periodi u mom životu u kojima se smejem predhodnim periodima. Ali znaš kako kažu - ne valja smejati se mnogo, znači da će biti mnogo suza.
    Sve dođe i sve prođe. Pa će i ovo. Jesam starija od tebe, ali to nema veze, osećanja su univerzalna svi ih osećamo. I ti si možda imala ovakve trenutke. Pa su prošli a lepi su došli. Ali to ne znači da ovakvi neće opet doći. Zato uvek uživaj maksimalno u onome što imaš.
    Pozdrav

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 16:59

  12. @tamonekalujka: Nađe se po nešto pored nje. Ali ponekad je jedino što postoji. Ali nada voli da se druži, pa traži prijatelje, zato je retko sama. ;)

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 17:00

  13. @domaćica: Eee, baš tako... Divno rečeno!
    Pozdrav

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 17:00

  14. @spider: Peckanje i treba da bude tu, da nas podseti koliko je važno sve ono što imamo. Kako bi znali šta je sreća da nema bola? Sreća je osećanje različito od nesreće. Bol od nebola. Kako bi znali razliku da nema makar jedne stvari za upoređivanje. I treba da pecne, s vremena na vreme, al' ne valja kad pecka stalno.
    Pozdrav

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 17:02

  15. Nada je ponekad sve što imamo, i sve što je potrebno da ne izgubimo sebe u magnovenju.

    Autor hyperblogger — 05 Apr 2011, 21:28

  16. @hyper: Baš tako... Nekako računam da još nisam izgubljena skroz dok imam još koju slamku da se za nju uhvatim...

    Autor ameliepoulain — 05 Apr 2011, 21:54

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs web tracker