Le fabuleux destin d'Amélie Poulain

24 Mar, 2011

Da se ne zaboravi

Digression — Autor ameliepoulain @ 09:00
24.03.1999. - 24.03.2011. Да се не заборави...

 

 

 
Poštujmo tuđe, ali ne zaboravimo naše.
 

 
Nedostaješ sine, svakoga dana. Zaželela te se majka, da te zagrli, poljubi. Toliko fališ da samo poželim da zatvorim oči i dođem gore. Ma samo da sam s tobom. Brojim dane do trena kada ćemo ponovo biti zajedno. Volim te sine.
 
Nedostaješ brate, bolno nedostaješ. Falio si mi na venčanju, da me ne daš. Znam da si gore i da sve gledaš, i da me čuvaš. Tata ti je došao skoro. Nadam se da ste srećni gore. Jednog dana ćemo opet svi biti zajedno. Voli te seka tvoja najviše.
 
Nedostaješ ujo, i ako te ne znamo. Često nam govore o tebi. Kako si bio velik i jak. I hrabar, ma neustrašiv. Kad porastemo, hoćemo da budemo kao ti. I kažu nam još da ćemo jednom, u dalekoj budućnosti da se upoznamo. Jedva čekamo ujo.
 


 


Komentari

  1. Ne treba dozvoliti zaboravu da baci bol ispod tepiha...zbog izgubljenih zivota, ljubavi, ponosa, domova, nadanja, pravde!
    Ne smemo zaboraviti ko je ucinio, ali mozemo oprostiti. Da li je sve oprostivo ? ...

    Autor AnaGram — 24 Mar 2011, 09:20

  2. I samo jos jedna stvar...ne prodje dan od kad bombarduju Libiju, da ne pomislim da u nekoj sobici, podrumu, kuci, neka majka grli svoju decu od 2 i 4 godine ili bebe, tek rodjene, i pokusava zagrljajem da ih zastiti jer ne zna kako drugacije...kao sto smo mi majke pokusavale decu koja ne shvataju sta se desava, zagrljajem da zastitimo. I molitvom...

    Autor AnaGram — 24 Mar 2011, 09:22

  3. Da...sada nas svako bombardovanje boli.

    I iznad svega...besmisao i nepravda.

    Pozdrav!

    Autor stepskivuk — 24 Mar 2011, 09:43

  4. Želim samo u tišini da se pridružim tvom vapaju DA SE NE ZABORAVI, bez ikakvih velikih reči, jer veće reči od ovih koje si iznela i ne postoje.

    Autor Janakis — 24 Mar 2011, 10:05

  5. "...vetar i talasi, oblesak sunca u plavom moru, znaju, da u glas zapevaju..."

    Pesma malom andjelu

    Autor baddancer — 24 Mar 2011, 10:11

  6. "Narod koji zaboravlja na svoju proslost,osudjen je da je ponovo prezivi"
    Pozdrav

    Autor unajedina — 24 Mar 2011, 10:30

  7. Oprostiti i zaboraviti, znači baciti dragoceno iskustvo kroz prozor.

    Smrt i razaranje, toliko besmisleno nije ni za oprost, ni za zaborav.

    Veliki pozdrav, svako dobro i hvala za podsećanje na ovako lep način.

    Autor roksana — 24 Mar 2011, 11:12

  8. @anaGram: Veliki su oni ljudi koji mogu stradanje da oproste. Ja nažalost ne mogu da oprostim. Ne mogu baš zbog te dece od 2 i 4 godine, ili tek rođenih beba, ne mogu jer sem zagrljaja drugu zaštitu niko nije imao. Ne mogu jer su mi drugovi ostali bez očeva, drugarice bez braće, jer sam ostala bez drugova. Ne mogu zbog onoga kome je posvećen ovaj mali tekst, koji je sa 20 godina uzeo pušku u ruke i poginuo sa istom - objašnjenja bez. Sahranili smo kovčeg sa pločicom koja je nosila njegovo ime.
    I ja često pomislim na bombardovanje Libije, na sve nepravde u ovom svetu koje čini zao ljudski rod, gde stradaju deca. Deca koja ništa nikome nisu skrivila. Ne mogu da zaboravim. Ne trudim se da oprostim.

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:16

  9. @stepskivuk: Nepravda me je oduvek jako bolela.
    Ljudi su izgubili i poslednje zrno čovečnosti, samo grabe i gaze. Čemu sve to...
    Pozdrav!

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:21

  10. @Janakis: Hvala...

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:22

  11. @baddancer: Jako potresna pesma... Nisam imala srca da je postavim... :( Pozdrav...

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:26

  12. @unajedina: Ne želim da iko preživi ono što smo mi, a nažalost i gore stvari se dešavaju... Zato ne zaboravljajmo.
    Pozdrav!

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:28

  13. @roksana: Mi koji smo preživeli, ne možemo zaboraviti, ni da hoćemo. Plač nevinih žrtava je isuviše jak. Oprostiti, kao što rekoh mogu samo jako veliki ljudi. Ja sam još uvek slaba. Ne opraštam.
    Nema na čemu... Bolan mi je bio taj prokleti rat po mnogo čemu... Ustvari, rat je kad se boriš. Mi nismo imali pravo da se borimo. Nas su samo gušili.
    Pozdrav!

    Autor ameliepoulain — 24 Mar 2011, 11:30

  14. Ne zaboravljam!!!

    Autor persefona — 24 Mar 2011, 15:38

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs web tracker